Orah može da naraste do visine oko 25 metara, a za njega je karakteristična široka i jako razgranata krošnja. Deblo oraha je pravo i kod starijih stabala može imati prečnik preko 120 cm. Korenov sistem je dobro razvijen, a glavna žila je jaka i često ide do 5 metara u dubinu.

U proleće se na orahu razvijaju dve vrste pupoljaka: lisni i cvetni. Listovi oraha su krupni i neparno perasto raspoređeni , imaju specifičan i jak miris.

Cvetovi oraha se razvijaju odvojeno na istom stablu. Muški cvetovi su skupljeni u rese, a ženski cvetovi se razvijaju na vrhovima letorasta i obično ih bude nekolio zajedno. Orah na našim prostorima cveta od polovine aprila pa do polovine maja meseca i to vreme zavisi od sorte oraha i nadmorske visine na kojoj se biljka nalazi.

Oprašivanje cvetova oraha se vrši pomoću vetra. Plodovi oraha nejčešće sazrevaju tokom oktobra meseca. kada sazori jezgro se unutar ljušture odvoji od drvenastog omotača. Koren prodire veoma duboko sa svojim glavnim delom, ide i preko 5 metara u dubinu. Međutim glavna masa korena se razvija na dubinama do 80 cm.

Prozvodnja mladica oraha se vrši proizvodnjom iz semena ili kalemljenjem. Mladice koje će se sejati tokom proleća, najbolje je stratificirati u toku decemba meseca u posudi sa peskom gde se semenke oraha slože da šav dolazi popreko i da se ne dodiruju.

Ta posuda bi trebala da se drži u prostoriji gde se temperatura ne penje iznad 8°C ali ni nepada ispod 0°C. Posudu treba nedelju dana pre sejanja premestiti u topliju prostoriju, a prilikom sejanja razmak između redova bi trebao biti 1 metar, a između biljaka u redubi trebao biti 20 cm. Sadni materijal se proizvodi iz semena manje nego kalemljenjem.

Iz semena se gaji radi podizanja šuma ili radi dobijanja podloge na koju će se kasnije vršiti kalemljenje. Za kalemljenje se koriste najčešće dve metode: modifikovana kaliforniska okulacija sobno kalemljenje Kako stablo oraha na jednom mestu ostaje više decenija nakon sađenja, potrebno je odraditi dobru pripremu zemljišta.

Portebno izvršiti đubrenje parcele a nakon toga se zemljište obraditi sa podrivačima na dubinu od preko 50 cm. Potom se vrši kopanje rupa za sadnice oraha koje trebaju biti na rastojanju od 10 x 10 metara, mada za orahe koji su iz semena ovaj razmak može biti veći dok za orahe koji su kalemljeni se može ostaviti manji razmak.

Kao dobra pozicija za sadnju plantaže oraha se preporučuju predeli gde dobro uspeva vinova loza. Pre sađenja mladice potrebno je orezati žile na korenu, ali pazeći da rezovi budu pravi, a ne kosi. Rupa u koju se sadi orah treba biti dubine i prečnika da se koren može smestiti bez problema.

Nakon sađenja mladica, sledi u narednom periodu orezivanje krošnje, đubrenje i suzbijanje bolesti i štetočina. Orezivanje se obavlja u startu tako što se voćka skrati tako da se ostavi 5 – 6 razvijenjih pupoljaka iz kojih če se razviti mladari. U narednim godinama se treba povesti računa o orezivanju ramenih grana i lastara u unutrađnjosti krune. U kasnijoj fazi razvoja oraha kada se uspori razvoj usled godina može se raditi podmlađivanje stabla tako što se ramene grane i voditeljice skrate za 1⁄3 ili 1⁄4 dužine.

U prvim godinama zasada oraha, mogu da se gaje i druge biljke između redova koje će obezbediti da se iskoristi zemljište dok orah ne počne davati plodove. To mogu biti pasulj, krastavci, tikvice, jagode, maline, ribizla. Takođe je moguće saditi međukulture što uglavnom budu leska ili kajsija.

Bolesti:

• pegavost lišća i plodova ( Gnomonia juglandis )
• crna pegavost oraha (Xanthomonas campestris pv. juglandis)
• flekavost lišća, mladara i plodova ( Marssonina juglandis )
• siva pegavostoraha (gnomonia leptostyla) – antraknoza
• pegavost ljuske i jezgre oraha ( Gloeosporium epicarpii )
• bakteriozna crna pegavost ( Pseudomonas juglandis )

Štetočine

• orahova grinja ( Eriophyes tristiatus )
• orahova žuta lisna vaš ( Chromaphis juglandicola ) – mala orahova vaš
• žuto-mrka orahova lisna vaš ( Callipterus juglandis )
• narandžasti crv (Amyelois transitella)
• dudovac ( Hyphantria cunea )
• jabukin smotavac (Cydia pomonella)
• orahov savijač – (Cydia amplana) – orahov zavijač
• beli drvotočac (Zeuzera pyrina) – drvesnica
• majski gundelj (Melolontha melolontha)
• orahova muva – (Rhagoletis completa) – moljac klapne

Berba oraha se vrši kada klapna (zeleni omotač) počne da puca. Kako se sazrevanje oraha ne dešava jednako, potrebno je obaviti berbu iz više puta. Trešenje grana oraha može da se radi ručno ili mašinski uz pomoć traktora. Takođe se upotrebljavaju top atomizeri. Prinos kad su stabla u dobrom rodu može biti oko 1 800 kolograma jezgra po jednom hektaru.

Trešenje stabla ne treba da bude previše snažno da bi se izbeglo otpadanje nedozrelih plodova. nakon branja oraha ako su oni namenjeni prodaji u ljusci vrši se izbeljavanje. Jezgra oraha se najbolje čuva na temperaturama od 0°C do 4°C i na taj način se može zaštititi od užeglosti i štetočina u periodu od 12 meseci.